T O M I S L A V C I

ZVANI^NA PREZENTACIJA MESNE ZAJEDNICE

Po~etna stranaVesti iz selaGde se nalazimoPrinc tomislavIstorija selaFudbalski klubPoqoprivredaIzve{taji M.Z.Firme u seluNove fotografijeStare fotografije

 

 

                   

   
Poz Tim UT PB N PR G GR BOD  
1   Mladost 14 9 1 4 40:23 +17 28  
2   Olimpija 14 9 1 4 35:22 +13 28  
3   Eđšeg 14 9 0 5 32:14 +18 27  
4   Slavija 14 8 1 5 18:27 -9 25  
5   Pobeda 14 5 3 6 25:23 +2 18  
6   Tomislavci 14 5 3 6 25:24 +1 18  
7   Mićunovo 14 5 3 6 15:21 -6 18  
8   Sokolac 14 0 0 14 9:45 -36 0

 

                               

                                              

                

 

                              

 

    

 
Kolo Datum Utakmica Rezultat
1 03.09.2011 Eđšeg - Tomislavci 5:1
2 11.09.2011 Tomislavci - Mladost 2:3
3 18.09.2011 Sokolac - Tomislavci 0:3
4 25.09.2011 Tomislavci - Pobeda 1:1
5 02.10.2011 Mićunovo - Tomislavci 2:1
6 09.10.2011 Tomislavci - Slavija 0:1
7 15.10.2011 Olimpija - Tomislavci 3:2
8 23.10.2011 Tomislavci - Eđšeg 1:0
9 30.10.2011 Mladost - Tomislavci 2:0
10 15.04.2012 Tomislavci - Sokolac 4:1
11 22.04.2012 Pobeda - Tomislavci 2:4
12 29.04.2012 Tomislavci - Mićunovo 1:1
13 05.05.2012 Slavija - Tomislavci 1:1
14 13.05.2012 Tomislavci - Olimpija 4:2

                                                                                                                                                                                                                                                                                              

                                                                                                                                                                                                                                                                                        

Clocks for website
<a href="http://www.clock4blog.eu">clock for blog</a>
Free clock for your blog

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
insuring car  

 

 

 Пријатељи презентације

 

 

 

 

 

 

 

 

        1.
Pobednik je uvek fudbal, a po
~eci su uvek najte`i. Tako je po~ela i
istorija fudbala u Tomislavcima, koja je opet direktno vezana sa
istorijom sela. Naseqavawem 1921. godine dobrovoqaca, pre svega iz
Amerike, stigli su mladi qudi, mnogi tek o`eweni i sa malom decom.
Prva generacija Tomislav~ana tek je trebala da odraste.

Prva fudbalska lopta na naduvavawe stigla je u Tomislavce u rano leto
1934. godine. Donela su je iz Topole trojica mom~i}a koji  su se na{li
te nedeqe u Topoli ba{ kada je tada{wi  JAK  izborio drugo mesto i
pravo na kvalifikacije za Vojvo|ansku ligu. Legendarni  igra~ Topole
Mo{a Mihoqevi} tako je posle sudijskog zvi`duka raspalio loptu da je
ona preletela tribine. Tomislav~ani su se najboqe sna{li i dok su se
drugi veselili, wima je bila najva`nija lopta. Sutra je do{la i
narodna milicija, ali od lopte ni traga. Potragu je prekinuo tada{wi
trener Topole Karoq Ber re~ima da su je pozajmili oni koji }e sutra
sigurno zaigrati u klubu. Wegova predvi|awa ostvarila su se mnogo
godina kasnije. A lopta se prvi put zakotrqala u Rajinovoj doqi, a
ne{to kasnije, iznad we, pored ekonomije. Ne zna se ta~no koliko je
trajala, ali ~uvati loptu bila je ~ast i poveravana je samo
najpouzdanijim.
Tako je fudbal zakora~io u ovo dobrovoqa~ko selo, da opseni i zaseni
sve drugo. Imali su tada seqani dobro zasnovanu Sokolsku ~etu
zahvaquju}i svom zemqaku Vinku Arasu, na~elniku sreskog dru{tva. Ve}
1935. godine, odmah po osnivawu, omladinci sela su zaista prihvatili
geslo "U zdravom telu, zdrav duh". Nije izostala ni nov~ana pomo}, pa
je sve to privla~ilo mlade qude. ~ak je i ova sala u kojoj se danas
nalazite kori{}ena za gimnastiku. A fudbal je polako ali sigurno
osvajao sve. Igralo se i na pa{waku, po praznim placevima, po
ulicama. Kada je grupa mladih predlo`ila 1936. godine da se osnuje i
fudbalaska sekcija, re~eno im je da to nije mogu}e, ali je mladost
pobedila tako {to je mogla da organizuje Fudbalski klub. I tako je
po~elo. I tog oktobra je nekoliko mladi}a obilazilo radwu poznatog
topolskog trgovca Bele Mihajlovi}a gde su kolonisti naj~e{}e trgovali.
Iako je dr`ao drugu robu, pristao je da im nabavi dresove. I stigli su
po~etkom novembra, besplatno. I dok je vetar propisno duvao, 16
mladi}a navukla je svoje prve crvene dresove sa zlatnim rubovima.
Tr~ali su za loptom
                    2.
tih predratnih godina Uzelci, Dokmanovi}i, Pjeva~i, Potkowaci,
Jani}i, Bo`i}i, Kon~ari, Kraguqci, Dopu|e, Strike, Pavlice, ]ulibrci,
Bilbije...  Igrali ~ak toliko dobro da su im na prvom zboru
dobrovoqa~ke omladine Ba~ke dozvolili da se takmi~e u bilo kom sportu
sem u fudbalu, jer tu su najja~i. Pobedili su opet sa loptom, ali u
odbojci.
    Rat je prekinuo sve. Mnogi se iz wega nisu vratili. Negda{wi
fudbaleri proveli su ratne golgote raseqeni daleko od svog sela, neki
sa pu{kom u ruci, drugi kao vojnici u zarobqeni{tvu, tre}i po
logorima. Povratak, me|utim, nije zna~io i novi po~etak. Sve je bilo
va`nije od fudbala, te najva`nije stvari na svetu. A o lopti se po~elo
ozbiqno razmi{qati tek pedesetih godina. U posleratnoj nema{tini
ipak je bilo para da se kupi pravi fudbal, mada su i gumene lopte bile
u modi. Ali i sada je kao i posle doseqavawa trebalo ~ekati prve
generacije da stasaju za kopa~ke. I po~ele su pristizati. Ponovo se
fudbal gotovo neprimetno po~eo uvla~iti u svakodnevni `ivot. Ponovo su
ulice pretvorene u prave sportske arene gde se igralo od glavometa, pa
do pucawa penala. Imala su ta igrali{ta i svoja imena, popu Grbavice,
ali glavni teren bio je pored potoka. Tu su se okupqali gotovo svi
mladi iz sela. Subotom i nedeqom utakmice su trajale od jutra do
ve~eri, a leti, samo je mrak mogao zaustaviti fudbalske juno{e. Mnogi
su odlazili iz sela tra`e}i svoj fudbalski hleb. I nalazili su ga.
Duda Uzelac bio je prvi fudbalski prvoliga{ki igra~. Najpre u OFK
Beogradu, a kasnije je godinama igrao kapitenski u zeni~kom ~eliku.
Mla|i brat Mile ve}i talenat, ali mawe radan, pokazivao je svoj
rasko{ni talenat na Panoniji, u Vojvo|anskoj ligi. A u selo stizali
su i poklon dresovi, igralo se i boso i u debelim ~arapama, u
nejednakim {orcevima, ali uvek sa srcem.
Kona~no je i mesna zajednica  dodelila plac gde se i sada nalazi
igrali{te. I nova epoha fudbala u selu mogla je zapo~eti. I ponovo su
uz igra~e bili i wihovi suseqani. Na igrali{tima po selu i pored
potoka, ve} se odavno znalo ko je kakav i kao igra~ i kao ~ovek, ko je
brz, ko tremaro{, ko previ{e dribla, ko se ne snalazi na velikom
prostoru, ko ima jak {ut ili ko dobro brani. Grb kluba oslikali su
Bogdan Pjeva~ i Branko Krmar, a igra~i su se ve} sami probrali. I kako
to ve} biva, igralo se mnogo na srce, a mawe na snagu i kondiciju. I
Ore{kovi}ani su ponovo u`ivali u lepom fudbalu, mada naj~e{}e samo u
prvom poluvremenu i dok je lopta i{la nani`e. Ve} u drugom poluvremenu
nagnut teren i nedostatak
                    3.
kondicije, bili su ozbiqna prepreka da se uradi ne{to vi{e. Jedino to
nije va`ilo za dugopruga{a Mirka Vje{ticu koji je imao snage za
otprilike tri utakmice. A svla~ionica naravno u domu kulture. I tih
{ezdesetih godina sve je to nekako bilo normalno i lepo, a fudbalske
pri~e trajale su mnogo du`e od utakmica. Igrali smo se fudbala u
svojoj ba~kotopolskoj ligi, a velike utakmice gledali smo naj~e{}e
u`ivo. I pobe|ivali, ~ak dosta ~esto. U tim vremenima, odvojeno ili
zajedno igralo je i dosta ro|ene bra}e. Bra}a Ico i Braco Trbojevi},
pa ]epi i Ico Dokmanovi}, Nikola i Marko Agbaba, Mi{o i 
Zdravko @igi},

bra}a Samardxije [eki i Arsen, bra}a Bili}i Bodo i Mile, bra}a
[ainovi}i ,bra}a Arnauti... Talenti su i onda brzo otkrivani i odlazili
u druge ve}e sredine.  Najpre je Mi{o @igi} zaigrao za Topolu, pa
redom odlaze Stevo Dokmanovi}, Milan Agbaba, Slobodan Lemaji}, Dragan
Krasi}, Mikica Brkqa~, Dragan Mir~eti}, Stevica Jari}... Legendarni Aga
je godinama bio kapiten AIK- a sve do nesretne pogibije, Dokmanovi} je
igrao na Krivaji u vreme kada je bila najja~a, Slobodan Lemaji} je sa
Panonije oti{ao u Beograd i postao kapiten Hajduka sa Liona. Iz
Ore{kovi}a je potekao i najboqi igra~ kojeg je selo ikada imalo,
Goran Arnaut. Ko{arka{ke visine, fantasti~an tehni~ar, znao je sve o
lopti. Uz to nesebi~an, inteligentan, rezantnog {uta sa obe noge.
Po~eo je u OFK, nastavio u Partizanu a onda ga je fudbal odveo u
pe~albu na razne strane. Postigao je dosta, ali je po mnogima mogao i
vi{e. Mo`da je poneko i zaboravqen, jer me|u `ivima nije legenda sela
i fudbala Pin|o Dokmanovi} koji je sa Radi{om Bili}em znao sastave
svih 16 jugoslovenskih prvoliga{a a o svojima ama ba{ sve. Me|u
fudbalofile tog vremena mora se pomenuti i ~uveni To{a Srdi} koji je
godinama bio uz ekipu, koji je davao najpre qubav, a onda daqe sve
po dogovoru.  Tih godina za Ore{kovi} su igrali i dvojica cewenih
do{qaka Pero @igi} i Momo Uzelac, koji su za ekipu vezani i danas, a
Pero je godinama vodio ekipu i kao izuzetno uspe{an trener. Iz tih
prvih godina u klubu je igrao i ~uveni @ule Bili}, borac bez mane, a
pitom ~ovek, koji je ~itavu generaciju nau~io da je fudbal sve.
    Iz tih divqih, lepih vremena ostale su uspomene i na jedno prole}e
kada je klub ~ak dva dana bio u Suboti~koj ligi. Shvatili su
Ore{kovi}ani da mogu biti prvi ako nadoknade gol razliku u
predposledwem kolu i u posledwem na wenom terenu pobede Zobnaticu.
I pobedili su tu predposledwu utakmicu sa ~asnih 27:1, a da niko nije
reagovao, veruju}i da je Zobnatica suvi{e mo}na da bi
                    4.
izgubila na svom terenu. Nije bila i Ore{kovi} je pred skoro dvesto
svojih navija~a na stranom terenu pobedio sa 3:2. I tek posle te
slavqeni~ke no}i po~elo je sve ostalo i naravno poni{tewe prethodnog
rezultata. Za tada{wu generaciju, vredelo je. Sa istim takvim
rezultatom 3:2 i na tu|em terenu, jedna druga generacija Ore{kovi}a,
uspela je da se dokopa Suboti~ke lige i da u woj ostane 13 godina.
Ova je na `alost bila osu|ena na pauzu od godinu dana, {to se
pretvorilo u znatno du`i period. Ali fudbal se ipak nikada nije
prestao igrati.
    Nekoliko godina kasnije, stasala je nova generacija i nove ambicije.
Po~eli su kao i svi po~etnici ali {to je ekipa vi{e igrala, sve vi{e
se znalo i ko {ta radi, a bitno su poboq{ani i uslovi igre i komfora.
Udarni~kim radom sagra|ena je sada{wa svla~ionica, uz nesebi~nu
pomo} tada mo}nog "1.maj" i ing. Radovana Radovi}a, a drugi poduhvat
bilo je nivelisawe i ure|ewe terena. I dok se nekoliko godina igralo
po pravim xombama generaciju sedamdesetih do~ekao je travnati tepih,
topla voda u kupatilu, dobre kopa~ke i ostala oprema. I dok su wihovi
prethodnici na utakmice znali i}i biciklima i traktorima, wih su ve}
~ekali autobusi. I igrali su fudbal kako su znali i koliko su mogli. I
uvek sa srcem i sportskom `eqom za pobedom. Ta generacija imala je u
sebi pobedni~ki duh, ali ipak nije bila stasala za velike poduhvate.
Znali su pobe|ivati ja~e i boqe, ali i gubiti od puno slabijih i
lo{ijih. Iskustvo je donosilo svoje, ali i mla|i koji su se
prikqu~ivali ekipi. Dokmanovi}, Uzelac,Vladu{i}, Zori}, Spasojevi},
Samarxija dobili su uskoro poja~awe. Dovoqno da postanu ja~i i
samouvereniji. Za wih se mo`e re}i i da su bili najboemskija
generacija, po~ev od ve~itog kapitena \ure Vladu{i}a, preko uvek
prisutnog Mile Uzelca i uvek u pravu [ekija Samarxije. Tragi~na smrt
Milana Agbabe i sportski ispra}aj u~vrstio ih je u uverewu da je
sport najlep{a stvar na svetu i da treba `iveti i igrati ga.

Nova generacija, Ore{kovi}ana stupila je na scenu osamdesetih godina,
da bi 30.maja 1987. godine stigla do najvi{eg plasmana u svojoj
istoriji, Suboti~ke fudbalske lige. I tamo je ostala punih 13 godina.


                    5.
    Jesewe prvenstvo 1986. godine  po~elo je pobedom, ali je na kraju
jeseni rezultat otprilike bio pola-pola. Branko Krmar koji ih je vodio
polako je slagao kockice.  A prole}e je zaista po~elo lako, pa je
usledila prava goleada od 10-0 u Ore{kovi}u, da bi se doneli bodovi sa
Zobnatice i uzeli od Napredka. Odlu~ivalo je predposledwe kolo i
susret sa silnom Pobedom koju je finansijski vodio najstariji Terzi}.
Na poluvremenu je bilo bez golova, a u nastavku drama koju su
Ore{kovi}ani re{ili u samom fini{u sa 3-2. Tako je bez obzira na
posledwu utakmicu Ore{kovi} bio {ampion. A na kraju zna se pobeda i
slavqe. A igrali su Jegar,Uzelac, Labus, Krasi}, [ajinovi} jedan i dva,
Vladu{i}, [ijan, ]uk, Bo`i}, Jani}, Zori} i [omo|i. Tako je po~ela
istorija takmi~ewa u kvalitetnom rangu, da bi potrajala 13 godina
onoliko koliko su mogu}nosti, pa i znawe doprineli. Uvek napada~ki,
ofanzivno, trude}i se da imaju {to vi{e loptu u nogama. Za du{u. A
biser me|u utakmicama je ipak odigrana na strani, na stadionu AIK-a
gde je silni Solunac gazda Mile u punom naponu i{ao da odradi posao
protiv male seqa~ke ekipe. I igrali su samouvereno i sigurno, ali
nakon samo 1-0 u prvom poluvremenu probudile su se i ambicije
Ore{kovi}ana. Sve ~e{}e su bili na polovini gostiju, sve ~e{}e
{utirali i zaigrali fudbal. I na op{te veseqe izjedna~ili su prelepim
golom  mladog @igi}a. I onda penali. I kada je Ahmeti postigao ~etvrti
gol sve je bilo re{eno, a slavqe je moglo da po~ne. Igrali su Majer,
Je{i}, dva Uzelca, @igi}, Tadi}, Zori}, Trbojevi}, Ahmeti, Marinkovi},
Jokanovi}, Pjeva~ i Jani}.
    Ne treba zaboraviti ni qude koji su radili u fudbalu i za fudbal.
Ve} pomenuti Branko Krmar, bio je najpre solidan igra~, veliki borac,
pa trener, tehniko, direktor kluba, drugim re~ima sve i svja. Poreklom
iz Ore{kovi}a, odavno u Ba~koj Topoli ostao je veran selu i fudbalu do
dana{weg dana. Ili Mikica Brkqa~, koji je radio sli~no Krmaru. A
ekipu su jo{ trenirali Vaso Kozo{, Stevo Bo`i}, Pero @igi}, Mirko
Baji}, Duda Vladu{i}, Aco Krivokapi}, Mile Zori}, Mune Jablan i danas
Drago Pavi~evi}. Trenirati seoski klub gde nema para, ili ih ima malo,
mogu samo qudi sa srcem. A svi ovi su ga imali ina~e u ovo selo nebi
ni do{li.
    Fudbal se i danas igra u Ore{kovi}u, stasavaju neki novi igra~i. Neki
obe}avaju, drugi mawe, ali qubav za fudbal ostala je ista. Oni }e
svoju sportsku istoriju tek pisati. Bilo para ili ne, fudbal se ovde
uvek igrao. Nekada u ligi,
                    6.
nekada na ulici, ali bez wega se nije moglo. I {to je najva`nije, svi
ti mladi qudi koji su zapo~eli i odigrali svoje fudbalske utakmice,
danas su pravi qudi. Sport vaqda nau~i na istrajnost i borbenost, a
mnogo puta u `ivotu to je odlu~uju}e.





Po{tovana gospodo
Molim Vas da ve~eras na 75.godi{wicu fudbala u
Ore{kovi}u-Tomislavcima, minutom }utawa odamo po~as svima onima koji
su nosili voqeni dres, a danas nisu me|u `ivima.

Wima slava i ~ast, a vama `elim da pobedi fudbal, najlep{a igra na svetu.

 

 

 

Tekst priredio: Jani} Branislav - Baja